Права у области социјалне заштите
Аутор: Гордана Марчетић Радуновић,мастер социјални радник и психотерапеут
5.1. Опште информације о Центру за социјални рад
Социјални рад је професионална активност помагања индивидуама, групама, заједницама, да увећају или обнове своје капацитете за социјално функционисање и створе друштвене услове у складу са овим циљем. Социјални рад промовише социјалну промену, оснаживање клијената и води се антидискирминативном и антипочињавајућом перспективом, перспективом снага и многим другим. Принципи људских права и социјалне правде су фундаментални за социјални рад.
Основна установа социјалног рада је центар за социјални рад. То је установа из система социјалне заштите, чија је улога да пружа помоћ и подршку (правну, социјалну, материјалну, психолошко-саветодавну, медијацију, психотерапијску) породицама и појединцима у превазилажењу свакодневних проблема. Центар је дужан да у остваривању права и пружању услуга поштује људска права и достојанство корисника.
Дакле, центар за социјални рад припада систему социјалнe заштите, који пак подразумева систем економских, политичких, просветних, правних и свих других социјално-институционалних мера и активности чији је циљ превенција могућих индивидуалних и групних социјалних проблема, као и обезбеђење институционалне интервенције.
Да бисмо сада разумели како се пружа помоћ и подршка појединцу и породици у центру за социјални рад, важно је да опишемо основни модел рада, а то је вођење случаја. Вођење случаја означава системски приступ у социјалном раду који обухвата активности процене, аранжирања приступа услугама, планирања, координације, надгледања и евалуацију услуга које треба да одговоре на потребе конкретног корисника.
Водитељ случаја означава стручног радника (социјални радник, педагог, психолог и сл.) који је задужен за конкретан случај који утврђује и користи потребне професионалне и друге ресурсе из центра или из других установа и организација у локалној заједници, који су неопходни за задовољавање и превазилажење потреба и проблема, односно пружања одговарајућих услуга кориснику.
Улогу центра за социјални рад можемо да представимо и кроз континуум праксе социјалног рада: превенција, подршка, интервенција, заштита и контрола.
Основне унутрашње организационе јединице су:
- Служба за заштиту деце и младих;
- Служба за заштиту одраслих и старих;
- Служба за правне послове;
- Служба за финансијско-административне и техничке послове.
На овом линку: https://npm.rs/attachments/article/55/adresar_ustanova.pdf можете пронаћи контакте свих установа социјалне заштите: надлежно министарство, заводи, центри за социјални рад, установе за смештај (геронотолошки центри и домови за одрасла и стара лица, прихватилишта, приватни домови за смештај одраслих и старих лица), лиценциране организације које пружају различите услуге.
5.2. О правима и услугама које пружа центар за социјални рад
Корисници услуга социјалног рада могу да буду појединац, породица, групе или целе заједнице, а према Закону социјалне заштите РС корисник права или услуга социјалне заштите јесте појединац, односно породица која се суочава с препрекама у задовољавању потреба, услед чега не може да достигне или да одржи квалитет живота или која нема довољно средстава за подмирење основних животних потреба, а не може да их оствари својим радом, приходом од имовине или из других извора.
Конкретне потешкоће због којих се обраћамо овој установи су различите: напуштање деце од стране родитеља, злостављање и занемаривање, социјална искљученост, депопулација, дискриминација, ментално здравље, насиље у породици, алкохолизам, зависност од дрога, погоршано здравствено стање услед болести, избеглиштво, присилне миграције, сукоб малолетника са законом/заједницом, старење становништва, криминал, сиромаштво, незапосленост, суицид, развод брака, престанак ванбрачне заједнице са децом итд.
У циљу унапређења положаја и услова живота (економског, социјалног, психолошког, образовног, здравственог), појединци се из горе наведених разлога обраћају између осталих и центру за социјални рад.
Центар за социјални рад пружа свим својим корисницима услуге и остварује права која су му делегирана како са републичког нивоа, тако и на нивоу локалне заједнице. То практично значи да постоје нека права и услуге које се под истим условима остварују на ниву целе Републике Србије, и права и услуге које се разликују од општине до општине, односно локалне заједнице. Овде ћемо појаснити која су то све права и услуге.
a) Права и услуге која могу сви грађани да остваре на нивоу целе Србије су прописане Законом о социјалној заштити Републике Србије и могу да их остваре сви грађани под истим условима на нивоу целе Републике Србије. Издвајамо права и услуге које су од значаја за овај Водич: право на новчану социјалну помоћ, право на смештај у установу социјалне заштите, право на додатак за туђу негу и помоћ, право на увећани додатак за туђу негу и помоћ, посебна новчана накнада.
b) Права и услуге која се обезбеђују на нивоу локалне заједнице представљају она права која се обезбеђују на локалу у складу са потребама становништва, јер се саме општине међусобно разликују, односно постоје специфичности у потребама њених грађана. Издвајамо права и услуге које су од значаја за овај Водич: помоћ у кући, право на бесплатан оброк у Народним кухињама, право на једнократну новчану помоћ, право на сталну новчану помоћ, субвенције, дневне услуге.
Обзиром да постоји преко 200 центара за социјални рад, молимо кориснике и кориснице Водича да се о појединостима одређених права додатно информишу код својих месно надлежних центара за социјални рад, чије адресе могу да пронађу на овом линку:
https://npm.rs/attachments/article/55/adresar_ustanova.pdf
5.3. Први контакт са центром за социјални рад
Појединац/породица да би остваривао/ла одређена права из надлежности центра за социјални рад, подноси писмени захтев који је најчешће пропраћен одређеном документацијом. Кораци у остваривању права су следећи:
- Појединац/породица подноси писмени захтев (може написан руком или на компјутеру, потписан) са документацијом у Пријемној канцеларији;
- Након пријема и завођења захтева, захтев се у виду предмета распоређује:
a) водитељу случаја, ако је појединац/породица од раније корисник услуга ЦСР
b) додељује му се нови водитељ случаја у некој од наведених служби или
c) му се додељује социјални радник у Канцеларији за материјална давања, ако су у питању само новчана давања, без услуге смештаја и породично-правне заштите.
Стручни радник који је преузео рад на случају, у обавези је да процени шта је још потребно од података како би одговорио на захтев: да ли је потребно „изаћи на терен“(реализовати кућну посету) ради утврђивања услова живота и детаља у вези породичног, економског и стамбеног стања појединца/породице, прикупити одређени извештај, додатну документацију службеним путем и сл.
Одлука о остваривању права по било ком захтеву доноси се тимски, а основни тим ЦСР чине: социјални радник/вод. случаја, правник и супервизор, у складу са важећим правним актима, осим у случајевима права на туђу негу и помоћ (доноси комисија).
Често се помиње да „уколико познајеш некога да ћеш боље и брже завршити процедуру остваривања неког права/услуге“. Међутим, корисници најчешће немају информацију да то што можда брже завршавају процедуру да је управо због тога што већ имају свог водитеља случаја, који директно ради на реализацији захтева, тзв. обради захтева.
Према Правилнику о организацији, нормативима и стандардим рада центра за социјални рад рокови за реализацију захтева корисника се крећу од 15 дана до 30 дана, те се саветују корисници да увек питају при предаји захтева, који је рок реализације.
5.4. МАТЕРИЈАЛНА ПОДРШКА – УСЛОВИ И ПРОЦЕДУРЕ
5.5. Новчана социјална помоћ
Право које има за циљ материјалну подршку појединцу и породици који су погођени сиромаштвом је новчана социјална помоћ (тзв. социјална помоћ), раније познато као материјално обезбеђење породице.
Право на новчану социјалну помоћ припада појединцу, односно породици, који својим радом, приходима од имовине или из других извора остварују приход мањи од износа новчане социјалне помоћи утврђеног Законом о социјалној заштити.
Право на новчану социјалну помоћ може остварити појединац, односно породица. Услови за остваривање права на новчану социјалну помоћ су:
- Да подносилац нема више од 0,5хектара земље;
- Да није одбио/ла понуђено запослење, стручно оспособљавање и преквалификацију;
- Да посао није изгубио/ла својом кривицом;
- Да није продао/ла или поклонио/ла своју имовину;
- Да нема вишак стамбеног простора;
- Да нема закључен уговор о доживотном издржавању;
- Да нема сроднике у првој линији који су у обавези да га/је издржавају.
Право на новчану социјалну помоћ може остварити и појединац који је неспособан за рад, односно породица чији су сви чланови неспособни за рад, ако поред стамбеног простора који одговара потребама породице имају земљиште у површини до једног хектара.
Право на новчану социјалну помоћ може остварити радно способан појединац, односно члан породице:
- ако се налази на школовању или оспособљавању за рад или се води на евиденцији незапослених лица;
- ако није одбио понуђено запослење, радно ангажовање на привременим, повременим или сезонским пословима, стручно оспособљавање, преквалификацију, доквалификацију или основно образовање;
- ако му радни однос није престао његовом вољом, његовом сагласношћу или његовом кривицом, због дисциплинске или кривичне одговорности, осим ако је од престанка радног односа протекло годину дана или ако је по престанку радног односа наступила неспособност за рад;
- ако се сам стара о свом детету са сметњама у развоју тако да не може да буде радно ангажован.
Према Закону о социјалној заштити (Сл. гласник РС“, бр. 24/2011) основица за утврђивање висине новчане социјалне помоћи износи 6.050 динара. Основица за утврђивање новчане социјалне помоћи усклађује се са индексом потрошачких цена у претходних шест месеци, на основу статистичких података, два пута годишње, 1. априла и 1. октобра. За април 2019. основица је износила 8.508,000 динара. За све категорије корисника, цело решење надлежног министарства се налази на овом линку:
Ово решење је важеће за наредних 6 месеци.
Ово право може да траје одређено или неодређено, а обавезна је ревизија, односно преиспитивање права једном годишње, када је неопходно да се сва потребна нова документација, са датумима текуће године, поново достави надлежном центру за социјални рад. Уколико је дошло до промене у неком од статуса породице (запослење, одлазак једног члана породице из домаћинства и сл.), може да дође и до промене и у висини остварене помоћи или укидања права, у складу са законом.
5.6. Увећана новчана социјална помоћ
Право на увећану новчану социјалну помоћ има појединац који је неспособан за рад, односно породица чији су сви чланови неспособни за рад, као и једнородитељска породица. Утврђује се тако што се припадајући износ новчане социјалне помоћи за појединца, односно породицу увећава за 20%. Документација за остваривање овог права је иста као и код права на новчану социјалну помоћ.
5.7. Додатак за туђу негу и помоћ
Право има особа којој је због природе и тежине стања, телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању неопходна нега и помоћ за обављање активности ради задовољавања основних животних потреба.
Уколико то право није могуће по другом правном основу (појединац није запослен и није пензионер), захтев подноси у центру за социјални рад, на општини где има пребивалиште. У случају да је пензионер или запослени, захтев предаје у Републички фонд за пензионо и инвалидско осигурање. На овом линку: http://www.pio.rs/cir/poslovna-mreza-rf-pio/filijale.html можете добити контакте свих филијала Републичког фонда за пензионо и инвалидско осигурање.
За подношење захтева неопходно је доставити центру за социјални рад писмени захтев, где се наводи да појединац жели да оствари право на додатак за туђу негу и помоћ, са основним подацима, природом обољења и са контакт телефонима. Затим, најважнију оригиналну медицинску документацију која описује обољење и разлог за подношење захтева или фотокопије оверене код нотара, очитана лична карта, очитана здравствена књижица и Уверење о држављанству.
Процедура је таква да стручни радници центра за социјални рад (углавном правник) прослеђују на прописаном обрасцу захтев појединца надлежној лекарској комисији Фонда за пензионо и инвалидско осигурање. Надлежна лекарска комисија затим позива појединца на преглед, како би сачинили комплетну лекарску процену стања подносиоц захтева. На основу приложене документације, реализованог прегледа лекарске комисије и пропира, лекарска комисија доноси мишљење о признавању или непризнавању права на додатак за туђу негу и помоћ. Комисија доставља налаз и мишљење надлежном центру за социјални рад, који на основу тога доноси решење о признавању права или о одбијању права на додатак за туђу негу и помоћ.
5.8. Увећани додатак на туђу негу и помоћ
Право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица има лице за које је, на основу прописа о пензијском и инвалидском осигурању, утврђено да има телесно оштећење од 100% по једном основу или да има органски трајни поремећај неуролошког и психичког типа и лице које има више оштећења, с тим да ниво оштећења износи по 70% и више процената по најмање два основа. Лица која су право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица остварила по прописима о пензијском и инвалидском осигурању право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица остварују у висини разлике увећаног додатка и износа остварене накнаде по прописима пензијског и инвалидског осигурања. О праву на увећани додатак и негу другог лица на основу мишљења Органа вештачења - лекарске комисије РФ ПИО, одлучује центар за социјални рад. Захтев за остваривање права се подноси центру за социјални рад. Процедура за остваривање права на увећани додатак за туђу негу и помоћ је иста као и за претходно право.
Износ увећаног додатка за помоћ и негу другог лица усклађује се са индексом потрошачких цена у претходних 6 месеци, на основу статистичких података, два пута годишње, 1.априла и 1.октобра. Номиналан износ увећаног додатка за помоћ и негу другог лица, заокружен у динарима, утврђује министер надлежан за послове социјалне заштите, чије актуелно решење можете преузети на овом линку:
https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2019-04/2019-04-23%20092252.pdf.
5.9. Посебна новчана накнадa
Право на посебну новчану накнаду има један од родитеља који није у радном односу, а који најмање 15 година непосредно негује своје дете које је остварило право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, има право на посебну новчану накнаду у виду доживотног месечног примања у висини најниже пензије у осигурању запослених, кад наврши општи старосни услов за остваривање пензије према прописима о пензијском и инвалидском осигурању, ако није остварило право на пензију. Ако родитељ оствари право на пензију након стицања права на посебну новчану накнаду, има право избора између пензије или посебне новчане накнаде.
О праву одлучује центар за социјални рад, односно утврђује да ли је дете корисник права на увећани додатак за помоћ и негу другог лица и да ли родитељ најмање 15 година непосредно негује своје дете. Захтев за остваривање права се подноси центру за социјални рад.
5.10. Једнократна новчана помоћ
Право на ову врсту помоћи имају појединац или породица које се налазе у стању тренутне изузетно тешке ситуације коју не могу самостално да превазиђу, без финансијске подршке друштвене заједнице за одређене намене и то нарочито у случајевима: отклањања последица елементарних непогода; задовољавања основних животних потреба; постпеналне заштите; прихвата по престанку смештаја и у другим ситуацијама по процени стручних радника центра за социјални рад. Једнократна помоћ може бити у новцу и натури.
Помоћ може да се оствари највише једанпут годишње у календарској години. Укупан износ не може бити већи од 80% од просечне зараде по запосленом без доприноса у граду Београду у месецу у коме се врши исплата. Износ једнократне новчане помоћи не може бити већи од износа просечне нето зараде остварене по запосленом у граду Београду, познатог у моменту одлучивања о праву. За друге општине молимо да се распитате код месно надлежног центра за социјални рад.
5.11. Право на повремену једнократну новчану помоћ
Ово право могу да остваре:
- ученици основних и средњих школа чије су породице корисници права на новчану социјалну помоћ, деца и млади који користе услугу домског или породичног смештаја и деца и млади са телесним инвалидитетом који користе услугу становања уз подршку, за трошкове превоза од места становања до образовне установе и назад до висине најниже цене јавног линијског превоза, под условом да се трошкови превоза не обезбеђују по другом основу;
- ученици основних и средњих школа чије се школовање финансира из буџета Републике Србије, чије су породице корисници права на новчану социјалну помоћ, за трошкове набавке школског прибора, у висини износа новчане социјалне помоћи за дете, коју утврђује министар надлежан за послове социјалне заштите у складу са законом;
- корисници права на новчану социјалну помоћ старији од 65 година у процентуалном износу од 65% од висине номиналног износа новчане социјалне помоћи за појединца, коју утврђује министар надлежан за послове социјалне заштите у складу са законом.
5.12. Интервентна једнократна новчана помоћ
Ко има право – појединац/породица:
- којима је елементарном непогодом потпуно оштећен стан који користе;
- несрећним случајем наступила смрт једног или више чланова породице, а чији приходи у претходна 3 месеца не прелазе једну просечну зараду;
- у којој је члан породице потпуно неспособан за рад, под условом да приход у претходна 3 месеца не прелази једну просечну зараду и да осим стамбеног простора који одговара потребама појединца/породице и земљишта у површини до 0,5 хектара нема других непокретности;
- стамбено угрожени појединци/породице за плаћање закупнине или за побољшање услова становања, под условом да приходи не прелазе просечну зараду за претходна 3 месеца и да је он или члан породичног домаћинства потпуно неспособан за рад.
Трајање и износ: више пута годишње, с тим да у календарској години не може износ бити већи од пет просечних зарада у Београду.
5.13. Право на сталну новчану помоћ
Ово право имају:
- родитељи тројки, четворки, петорки, шесторки и дуплих близанаца,
- деца без родитељског старања корисници услуге домског или породичног смештаја која су способна за рад, од дана престанка услуге смештаја до заснивања радног односа, а најдуже годину дана, под условом да најмање две године пре завршетка школовања имају пребивалиште на територији града на којој се налази дом за децу без родитељског старања, лице (жена и мушкарац) према коме је извршено насиље у породици, које се као жртва породичног насиља, налазило на евиденцији Градског центра, државног органа (полиције, суда, јавног тужилаштва) или пружаоца услуга социјалне заштите, који је за то лиценциран, под условом: да има пребивалиште на територији града Београда најмање годину дана пре евидентираног насиља, да укупни месечни приходи лица по свим основама не прелазе висину минималне зараде за месец који претходи месецу у коме је поднет захтев, да у својини нема имовину од које може да оствари приход или право својине на усељивом стану или стану у коме не живи учинилац насиља;
- једнородитељска породица, која је корисник права на новчану социјалну помоћ, право може да оствари једном годишње, у износу од 65% од висине номиналног износа новчане социјалне помоћи за појединца, коју утврђује министар надлежан за послове социјалне заштите у складу са законом.
5.14. Право на средства за личне потребе
Средства за личне потребе обезбеђују се кориснику привременог смештаја у прихватилиште за жене жртве насиља у породици за време док траје услуга смештаја, уколико корисник не може сам да их обезбеди из прихода и примања која остварује по основу рада, односно од прихода од имовине.
Средства се обезбеђују у процентуалном износу од просечне зараде остварене по запосленом у граду Београду у претходном месецу у односу на месец у којем је поднет захтев, и то:
- 5,5% за децу и омладину,
- 3,5% за одрасла лица.
Средства за личне потребе корисницима се исплаћују једном месечно, у текућем месецу за претходни месец. Корисник средстава за личне потребе, обавезан је да сваку промену од утицаја на остваривање права, пријави Градском центру за социјални рад који је решење донео, у року од 15 дана од дана настанка промене.
5.15. Бесплатан оброк у Народној кухињи
Право на бесплатни оброк могу да користе појединац и породица и то:
- Корисници права на новчану социјалну помоћ;
- Лица чији приход по члану домаћинства не прелази 50% минималне зараде за месец који претходи месецу у коме је поднет захтев под условом да су: стара и изнемогла лица чији сродници нису у могућности да им ову помоћ пруже, или имају у породици лице које је остварило право на додатак за помоћ и негу другог лица.
Право на бесплатни оброк се обезбеђује једанпут дневно и обухвата издавање топлог оброка радним даном и сувог оброка суботом, недељом и нерадним данима за време државних и верских празника.
Право се остварује по упуту надлежног центра за социјални рад.
5.16. Црквена (народна) кухиња Верског добротворног старатељства у Београду
Црквена кухиња ВДС-а подразумева припремање и послуживање оброка сиромашним суграђанима током целе радне недеље. Подела хране се врши у просторијама црквене кухиње у Француској улици број 31 у периоду од 10-12 часова и на још пет пунктова у граду (у склопу парохијских домова појединих храмова). Храмови при којима се деле оброци сваког радног дана (осим када је “црвено слово” - празник Православне Цркве) су:
1.Храм Вазнесења Господњег у Жаркову — Проте Милорада Павловића 4а , Жарково. Тел.011/2517–205 или 011/2516–205. Сајт овог храма погледајте овде: http://vaznesenjska.rs/
2. Сабор српских светитеља на Карабурми -Пере Ћетковића 6/А , Карабурма. Тел. 011/277‑6534
3. Храм Св. кнеза Лазара на Звездари (Лазарица) — Улица 21. дивизије 33 — Звездара. Тел. 011/ 241‑6347
4. Храм Св. Јована Владимира у насељу Медаковић — ул.Игњата Јоба бр.75, Медаковић насеље, тел.7473–421. Сајт овог храма погледајте овде:http://www.svetijovanvladimir.xl.rs/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1
5. Храм Св. великомученика Георгија на Старој Бежанији — Војвођанска 70, тел.2161 093 или 3185 861 или 3187 718.
Време поделе оброка: оквирно време је од 11 до 15 часова сваког радног дана, разликује се у зависности који је храм у питању, тако да је неопходно позвати телефоном и распитати се за детаљније информације.
Уколико је вама или неком кога познајете потребна оваква врста помоћи у храни, јавите се старешини неке од поменутих цркава да вас уврсти у списак.
За овај вид помоћи није вам потребна никаква документација.
5.17. Право на дечији додатак
Остварује један од родитеља, за прво, друго, треће и четврто дете, који непосредно брине о детету, под условом да је држављанин Републике Србије и да има пребивалиште у Србији и остварује здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање. Ово право под једнаким условима могу остварити и хранитељ и старатељ детета, за највише четворо деце, рачунајући и сопствену децу. Дечији додатак припада детету до навршених 19 година живота, ако се у својству редовног ученика налази на школовању. Изузетно дечији додатак припада и после навршених 19 година живота за дете за које је донет акт о разврставању све док је обухваћено васпитно образовним програмом и програмом оспособљавања за рад, а за дете над којим је продужено родитељско право најдуже до 26 године. За родитеље детета ометеног у развоју за које је донет акт о разврставању, а које није смештено у стационарну установу, новчани износ увећава се за 30%.
Право на дечији додатак остварује се ако укупан месечни приход породице, остварен у три месеца који претходе месецу у коме је поднет захтев, по члану породице не прелази цензус од 9.000,00 динара.За једнородитељске породице из члана 28. став 1. тач. 1)–3) Закона о финансијској подршци породици са децом цензус се увећан за 30% износи 11.700,00 динара.За једнородитељске породице из члана 28. став 1. тач. 4)–7) Закона, за старатеље и родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом за које постоји мишљење интерресорне комисије која је образована у складу са прописима из области просвете, а које не користи услуге смештаја, цензус је увећан за 20% износи 10.800,00 динара. Цензуси за остваривање права на дечији додатак усклађују се 1. јануара и 1. јула, почев од 2019. године, на основу података републичког органа надлежног за послове статистике, а њихове номиналне износе утврђује решењем министар надлежан за социјална питања. Дечији додатак за дете за које је остварено право износи 3.000,00 динара. Дечији додатак за дете за које је остварено право, за једнородитељске породице и старатеље, увећан за 30% износи 3.900,00 динара. Дечији додатак за дете за које је остварено право, за родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, за које постоји мишљење интерресорне комисије која је образована у складу са прописима из области просвете, и за дете које остварује додатак за помоћ и негу другог лица, а које не користи услуге смештаја, увећан за 50% износи 4.500,00 динара. Дечији додатак за дете које испуњава услове за увећање по више основа, а највише до 80%, износи 5.400,00 динара. Износи дечијег додатка из ст. 1–4. овог члана усклађују се 1. јануара и 1. јула, почев од 2019. године, на основу података републичког органа надлежног за послове статистике, са кретањем индекса потрошачких цена на територији Републике Србије у претходних шест месеци, а њихове номиналне износе утврђује решењем министар надлежан за социјална питања.
Исплата дечјег додатка врши се искључиво преко текућег рачуна код Банке Поштанска штедионица. Корисницима који немају отворен текући рачун, службеним путем биће отворен текући рачун код Поштанске штедионице. Право на дечји додатак признаје се у трајању од једне године од дана поднетог захтева. Захтев за обнављање права подноси се најраније 30 дана пре истека важности решења. Грађани са пребивалиштем на територији града Београда право на дечји додатак остварују у Секретаријату за социјалну заштиту, Улица 27. марта број 43-45. Читко попуњен захтев и документа предају се у Писарници Градске управе града Београда, Улица 27. марта број 43-45, радним данима од 7.30 до 15.30 часова. Захтеве за остваривање ових права грађани Младеновца могу поднети у згради Општинске управе општине Младеновац, Улица Николе Пашића 27, а грађани Лазаревца у згради Општинске управе општине Лазаревац, Улица Карађорђева број 17.
За кориснике/це са других градова/општина, молимо да се информишу путем званичних интернет страница својих општина.
5.18. Субвенције по основу трошкова за комуналне производе, услуге и закупнине
Градски центар за социјални рад у Београду
Право на субвенцију по основу трошкова за комуналне производе, услуге и закупнине у висини 30% трошкова, преко ГЦСР у Београду остварују корисници:
- Новчане социјалне помоћи
- Права на додатак за помоћ и негу другог лица
- Хранитељске породице у којима су смештена деца без род. старања
Право на субвенцију за електричну енергију, преко ГЦСР у Београду могу да остваре само корисници новчане социјалне помои.
За остваривање права на субвенцију за електричну енергију потребно је да корисници новчане социјалне помоћи доставе ЕДБ БРОЈ центру за социјални рад који им је донео решење о признавању права на новчану социјалну помоћ.
Право на субенцију по основу трошкова на комуналне производе, услуге и закупнину, у висини од 30% трошкова, преко Градског центра за социјални рад остварују корисници права на додатак за помоћ и негу и другог лица (ТНП) или увећаног додатка за помоћ и негу другог лица.
Потребна документација:
Ако је корисник ТНП или увећаног додатка ТНП власник стана – фотокопије
• Решење о признавању права на додатак за помоћ и негу и другог лица (ТНП),
• извештај чека или налога о примљеној ТНП (шифра 107 за оне који примају преко банке),не старији од месец дана,
• лична карта – ако је стара или нова без чипа – обе стране, а ако је нова са чипом, онда очитана,
• признаница „Инфостана” – горњи део.
Ако корисник ТНП или увећаног додатка ТНП није власник стана – фотокопије
• Решење о признавању права на додатак за помоћ и негу и другог лица,
• извештај чека или налога о примљеној ТНП (шифра 107 за оне који примају преко банке), не старији од месец дана,
• лична карта – ако је стара или нова без чипа – обе стране, а ако је нова са чипом, онда очитана,
• признаница „Инфостана” – горњи део,
• лична карта власника стана – ако је стара или нова без чипа – обе стране, а ако је нова са чипом, онда очитана,
• чек од пензије власника стана – ако је пензионер или потврда из Националне службе запошљавања – ако је незапослен или потврда послодавца (или оверена здравствена књижица) – ако је запослен,
• доказ о сродству – извод из матичне књиге са холограмом за сроднике или уговор о закупу стана – оверен у суду за подстанаре.
У случају смрти корисника ТНП, за одјаву је потребно доставити фотокопију признанице „Инфостана” и извода из књиге умрлих. Субвенција важи 12 месеци, свака промена се пријављује у року од 15 дана.
Напомена: Корисници додатка за помоћ и негу другог лица, који су то право остварили преко центра за социјални рад, захтев за субвенције по основу трошкова за комуналне производе, услуге и закупнине подносе општинском центру за социјални рад према месту пребивалишта. Корисници права на додатак за помоћ и негу и другог лица, који су ово право остварили преко Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, захтев за субвенције по основу трошкова за комуналне производе, услуге и закупнине подносе Градском центру за социјални рад у Београду, Руска улица број 4. Информације о субвенцијама можете добити на телефон: 011/2650-093,
е-mail: subvencija.infostan.gcsr.bg@gmail.com.
Центар за социјални рад Нови Сад
Нови Сад Корисницима новчане социјалне помоћи и додатка за помоћ и негу другог лица, Град Нови Сад је обезбедио средства за следеће субвенције:
-50% месечног износа комуналних услуга – ово право могу да остваре породице које су корисници новчане социјалне помоћи и додатка за помоћ и негу другог лица. Право се остварује преко ЈКП Информатика.
-50% износа за месечну карту – право могу да оставаре сви носиоци права на новчану социјалну помоћ. Право се остварује преко Јавног градског саобраћајног предузећа Нови Сад.
-За кориснике новчане социјалне помоћи обезбеђене су сувенције за електричну енергију и природни гас, у складу са Уредбом о енергетски заштићеном купцу.
Центар за социјални рад Ниш
При Центру за социјални рад Ниш могу да се остваре 2 вида умањења рачуна, за елекстричну енергију и за плаћање комуналних трошкова.
Услови за умањење на рачунима за електричну енергију су приходи:
- дo 14.414,34 динара за домаћинство са једним чланом;
- дo 20.986,96 динара за домаћинство са два и три члана;
- дo 27.555,28 динара за домаћинство са четири и пет чланова;
- дo 34.652,31 динара за домаћинство са шест и више чланова.
А приходи за умањење рачуна за комуналне услуге су двоструки номинални износи за новчану социјалну помоћ по одлуци Министарства за рад, борачка и социјална питања.
Потребна документација за умањење рачуна за електричну енергију и комуналне услуге:
-Очитане личне карте за све пунолетне чланове породице,
-Потврда о примањима (просек плате за последња 3 месеца)/ Пензиони чек,
-Уверење Националне службе за запошљавање, за све чланове породице који се воде на евиденцији НСЗ,
-Уверење Пореске управе Министарства финансија за све пунолетне чланове, из Ниша и из места рођења,
-Извод из Матичне књиге рођених за малолетну децу,
-Потврда из школе или са факултета, за децу која се школују,
-Извод из Катастра,
-Рачуни за комуналије/рачун за струју.
Центар за социјални рад Крагујевац
Становници Крагујевца који су корисници новчане социјалне помоћи могу да остваре следеће повластице
-Право на повлаштену цену превоза уз сопствено учешће од 30%. Захтев се подноси градској агенцији за саобраћај д.о. Крагујевац
-Право на стицање статуса енергетски угроженог купца. Захтев се подноси на пријемном шалтеру Градске управе. Контакт телефон: 034/ 306 179
За све остале центре за социјални рад корисници/е се могу информисати на интернет страницама тих центара или путем телефона. Контакте свих центара за социјални рад можете преузети овде:
https://npm.rs/attachments/article/55/adresar_ustanova.pdf.
5.19. Смештај у установу социјалне заштите – дом за одрасла и старија лица
Домским смештајем кориснику се обезбеђује становање и задовољавање основних животних потреба, као и здравствена заштита. Домски смештај обезбеђује се као: стандардни смештај, смештај уз интензивну или додатну подршку, ургентни смештај, привремени смештај и друге врсте смештаја.
Појединац може остварити услугу домског смештаја у државним и приватним домовима, а списак установа овог типа можете видети на овом линку: https://npm.rs/attachments/article/55/adresar_ustanova.pdf.
Услови за остваривање овог права су:
- Одрасла или стара особа, која због неповољних здравствених, социјалних, стамбених и породичних прилика није у могућности да живи у породици;
- Особа којој је из других разлога потребно привремено збрињавање и надзор.
Писмени захтев са потребном документацијом се подноси месно надлежном центру за социјални рад (према пријави пребивалишта, адреса у личној карти). Целокупну процедуру спроводи водитељ случаја у сарадњи са својим тимом, те је појединац који је поднео захтев за смештај у дом у редовној комуникацији за водитељем случаја.
5.20. Смештај у прихватилиште за одрасла и старија лица
Услугу привременог смештаја у прихватилиште за одрасла и старија лица имају:
- лица која су се услед друштвено негативних навика или због неадекватног понашања нашла у стању неодложне социјалне потребе;
- егзистенцијално угрожена лица са ограниченим способностима за кретање, комуникацију, без личних докумената, дезоријентисани, не знају идентификационе податке о себи;
- лица која немају решено стамбено питање у Београду, затечена без средстава за основне животне потребе;
- лица која су у стању егзистенцијалне угрожености услед елементарних непогода;
- лица којима је из других разлога неопходан привремени смештај.
Привремени смештај у прихватилиште за одрасла и стара лица обезбеђује привремено збрињавање у виду смештаја и исхране, здравствену заштиту и културно-забавне активности, док се не утврди одговарајући облик заштите, а најдуже шест месеци, иако пракса показује да је тај период и дужи.
Ради остваривања прва на привремени смештај потребно је обратити се надлежном центру за социјални рад писменим или усменим захтевом. Новим правилником, поред захтева центра за социјални рад установи за привремени смештај је потребно доставити и налаз психијатра из надлежног дома здравља или ако лице не поседује личну карту онда налаз психијатра из Психијатријске болнице „Др Лаза Лазаревић“, Београд, односно друге установе на нивоу општине, ако није у питању Београд.
5.21. ДНЕВНЕ УСЛУГЕ У ЗАЈЕДНИЦИ
Дневне услуге у заједници су: дневни боравак; помоћ у кући; свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу („тамо где станује“). Дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу. Дневне услуге у заједници обезбеђује јединица локалне самоуправе.
5.22. Дневни боравак за одрасла и старија лица
Ову услугу корисници остварују у клубовима за одрасла и старија лица и дневним центрима за одрасла и старија лица у трајању од 12 сати дневно сваког радног дана у седмици, осим суботом и недељом. Овом услугом се обезбеђује дневно збрињавање, исхрана, здравствена нега, радна и окупациона терапија, културно-забавне и рекреативне активности.
5.23. Помоћ у кући
Право на помоћ у кући имају право старе, изнемогле и хронично оболеле особе које нису у стању да саме задовоље основне свакодневне потребе, а немају чланове породице, који би им у томе помогли.
Услуга обухвата припремање оброка, одржавање одевних предмета, постељине, хигијене стана, загревање просторија, набавку прехрамбених намирница и средстава за хигијену, одвођење корисника до лекара и преузимање рецепата, набавка лекова и обављање других послова зависно од потреба корисника.
У Граду Београду помоћ у кући обезбеђује се у трајању од:
- два сата дневно по лицу радним даном, осим суботом и недељом, у трајању од три или пет дана у току недеље, и то:
- пет дана у току недеље лицима за која је надлежни орган вештачења пензијског и инвалидског осигурања или изабрани лекар констатовао да су непокретна, или која су корисници права на додатак за помоћ и негу другог лица по било ком основу;
- три дана у току недеље осталим лицима.
Ову услугу обезбеђује локална заједница у складу са потребама становништва и могућностима заједнице. Помоћ у кући може да обезбеђује како јавна установа, као што је геронтолошки центар, приватне агенције и организације цивилног које имају лиценцу за обављање ове услуге.
Ова услуга није бесплатна.
5.24. ПРИЈАВА ПРЕБИВАЛИШТА НА АДРЕСИ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД
Закон о пребивалишту и боравишту грађана који је ступио на снагу 29.11.2011. године као један од основа за пријаву пребивалишта предвиђа пријаву пребивалишта на адреси установе у којој је лице које је подносилац захтева трајно смештен или центра за социјални рад на чијем подручју се налази.
Ова законска могућност начелно даје прилику да пријаве своје пребивалиште свим оним грађанима који то не могу учинити ни по једном другом основу - као нпр. бескућници, лица која су трајно смештена у установу социјалне заштите, а која немају своју породицу, лица из маргинализованих друштвених група и др. Као што је претходно напоменуто пријава пребивалишта је један од предуслова за прибављање личних докумената и исправа, а чије поседовање је предуслов за остваривање читавог низа права, посебно оних из области здравствене и социјалне заштите.
Затим је донет Правилник о поступку пријављивања и одјављивања пребивалишта и боравишта грађана, пријављивању привременог боравка у иностранству и повратка из иностранства, пасивизирања пребивалишта и боравишта, обрасцима и начину вођења евиденције („Сл. гласник РС“, бр. 68/2013 и 106/2013). Правилник је ступио на снагу августа 2013. године, а доносилац је Министарство унутрашњих послова.
Након доношења Правилника из 2013. године Министарство рада, запошљавања и социјалне политике 19.06.2013. године донело је ново Упутство за поступање центара са социјални рад у овим случајевима.
Упоредном анализом Правилника и Упутства уочава се да ти акти прописују различите кораке за странке у поступку пријављивања пребивалишта на адреси центра за социјални рад. Правилник као први корак наводи обраћање странке центру као би се добила његова сагласност за пријављивање пребивалишта, а Упутство као први корак предвиђа обраћање странке полицији захтевом за пријаву пребивалишта која када оцени да су испуњени услови за пријаву прослеђује исти центру на давање сагласности.
У пракси се примењује варијанта из Упутства:
1. корак: странка се прво обраћа полицији писменим захтевом за пријаву пребивалишта;
2. када полиција оцени да су испуњени услови за пријаву, службеним путем прослеђује исти центру на давање сагласности.
5.25. ЖАЛБЕ И ПРИТУЖБЕ НА РАД ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД
- Директору центра за социјални рад – писмена жалба: кликом на овај линк:
- Градском секретаријату за социјалну заштиту за град Београд
- Покрајинском секретаријату за социјалну заштиту за АП Војводину
- Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ул. Немањина бр. 22-26, Београд
- Заштитник грађана Републике Србије
https://npm.rs/attachments/article/55/adresar_ustanova.pdf,
можете добити све потребне адресе и контакте центара за социјални рад на нивоу целе Србије.
Улица 27. марта 43-45, централа: 330-90-92, 330-90-93, 330-90-94
Наташа Станисављевић, секретар, 3309-094 faks 3309-251
Јасмина Ивановић, подсекретар, 3309-094
Пријем странака радним данима од 9 до 15 часова.
Ово је линк: http://www.beograd.rs/g/gradska-vlast/1333503-sekretarijat-za-socijalnu-zastitu_3/ ка њиховом сајту.
Предраг Вулетић,
021/487-46-24
Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад
predrag.vuletic@vojvodina.gov.rs
http://www.socijalnapolitika.vojvodina.gov.rs/
- Одељење за управно-надзорне послове у области породичне заштите: 011/3615 677
- Одељење за управне послове у области социјалне заштите: 011/3346-912
Пријем странака: Улица Делиградска број 16, Београд
Сваког радног дана од 9:00 до 16:00 часова
Радно време: 8:30 - 16:30, понедељак - петак
Седиште: Делиградска бр.16
11000 Београд
Тел: 011/ 2068 100
Факс: 011/ 2068 182
Дежурни мобилни телефон: 064/ 876 85 05
(радним данима 17,00 – 22,00 часа и нерадним данима 09,00 – 20,00 часова)
e-mail: zastitnik@zastitnik.rs
kabinet@zastitnik.rs
Локалне канцеларије Заштитника грађана:
Бујановац
Карађорђев трг ББ
17520 Бујановац
Број телефона: 017/65 30 47
Радно време: понедељак и уторак 08.30 - 16.30 часова
Прешево
Зграда координационог тела, Саве Ковачевића 12
17523 Прешево
Број телефона: 017/ 66 91 03
Радно време: среда и четвртак 08.30 - 16.30 часова
Медвеђа
Културни центар, Јабланичка 63
16420 Медвеђа
Број телефона: 016 / 89 21 09
Радно време: петак 08.30 - 16.30 часова
Информације од јавног значаја, број телефона: 011/2068- 165
Снежана Милић Милојевић, виши саветник у стручној служби Заштитника грађана
Оља Јовичић, генерални секретар стручне службе Заштитника грађана
Биљана Павловић, начелник Одељења за хитна поступања