Европска недеља тестирања на ХИВ и хепатитис, 22-29. новембар 2019. године
Јесења Европска недеља тестирања на ХИВ и хепатитисе обележава се по седми пут у периоду од 22. до 29. новембра. Европску недељу тестирања на ХИВ и хепатитисе координира ЕуроТЕСТ (раније ХИВ ин Еуропе), паневропска иницијатива основана у Бриселу 2007. године, која у основи представља платформу за размену искустава и активности у циљу унапређења раног дијагностиковања и благовременог лечења ХИВ инфекције, вирусних хепатитиса Б и Ц, сексуално преносивих инфекција и туберкулозе. Иницијативу води група независних стручњака са представницима цивилног друштва, креатора политика, здравствених професионалаца и јавноздравствених институција у Европи (више информација на www.eurotest.org).
Циљ ове иницијативе је да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе омогући да више особа сазна свој ХИВ, ХБВ и ХЦВ статус у што ранијем стадијуму инфекције. Под овогодишњим слоганом „Тестирај! Лечи! Спречи!” биће организоване удружене акције здравственог и цивилног сектора. Циљ акције је подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање и о добробити тестирања, као и разумевања да је доступно успешно лечење, те да зато треба знати што раније свој ХИВ, ХБВ и ХЦВ статус.
Недеља тестирања која претходи Светском АИДС дану, 1. децембру, има за циљ да:
• Охрабри особе које су било када биле изложене неком ризику да се тестирају;
• Подстакне здравствене раднике да понуде тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе као део рутинске праксе у одређеним срединама и за одређена стања у складу са актуелним препорукама;
• Подржи и уједини организације цивилног друштва да повећају обим тестирања на ХИВ и да размене примере добре праксе међу земаљама;
• Подигне свест код већег броја креатора политика о социјално-економској добробити иницијативе тестирања на ХИВ и хепатитисе и како повећати ефикасност пракси тестирања тако што ће их приближити особама којима су најпотребније.
Светска здравствена организација (СЗО) интензивно подржава интегрисане приступе у превенцији, тестирању и нези људи који живе са ХИВ-ом и/или вирусним хепатитисом.
ХИВ је и даље велики јавноздравствени проблем. Неприхватљива је чињеница да у Европи од процењених 2,5 милиона особа инфицираних ХИВ-ом петина не зна да је инфицирана ХИВ-ом, а да се чак половина оних који су инфицирани ХИВ-ом дијагностикује касно, у тренутку када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију.
Према проценама СЗО у Европи око 15 милиона људи живи са хроничном хепатитис Б вирусном инфекцијом. На основу процена СЗО за 2015. годину учесталост хроничне хепатитис Ц вирусне инфекције у свету је била 1%, при чему се највећа учесталост ове хроничне инфекције региструје у области источног Медитерана (2,3% популације, тј. 15 милиона) и у Европи (1,5% популације, тј. 14 милиона). Хронична инфекција вирусом хепатитиса Б може довести до озбиљних компликација као што су цироза јетре и примарни карцином јетре код 20–30% пацијената. Сваке године у Европи 56.000 људи умре од последица хроничног хепатитиса Б, а 112.500 људи умре од последица нелеченог хроничног хепатитиса Ц, односно примарног карцинома јетре или цирозе.
Управо због оваквих података Европска недеља тестирања има циљеве који снажно промовишу тестирање. Циљано тестирање, како би се досегли они који су највише изложени ризику од инфекције, је суштински елемент сваке стратегије за елиминацију вирусног хепатитиса и ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема у Европи.
Европски водич за тестирање на ХИВ и хепатитисе Б и Ц препоручује да добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање треба да буде доступно и интегрисано на различитим местима пружања услуга. Рутинско и универзално тестирање треба да буде понуђено особама које долазе у контакт са одређеним здравственим службама, као што су корисници услуга установа за дијагностиковање и лечење полно преносивих инфекција, корисници услуга у установама за лечење болести зависности, труднице и др. Такође, тестирање треба да буде доступно ван здравствених установа, у заједници или током спровођења теренских активности у популацијама под повећаним ризиком за ХИВ и вирусне хепатитисе.
Успешан одговор на епидемију узроковану ХИВ-ом у Европи зависи у великој мери од разумевања чинилаца за касно дијагностиковање особа инфицираних ХИВ-ом, препрека за тестирање на ХИВ међу особама из група становништва које су под повећаним ризиком и већег ангажовања здравствених радника у области саветовања и тестирања на ХИВ, односно у предлагању тестирања особама под повећаним ризиком, као и особама са дијагностикованим болестима и стањима која указују на имунолошки дефицит који може бити узрокован и ХИВ-ом.
Ради достизања УНАИДС-овог циља до 2020. године у области третмана – да 90% особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, да 90% дијагностикованих особа буде на лечењу и да 90% особа инфицираних ХИВ-ом на лечењу има недетектабилну количину вируса у крви, неопходно је повећати број особа које знају свој ХИВ позитиван статус, што је први корак ка лечењу које даје одличне резултате.
Неколико студија је демонстрирало озбиљне последице касно дијагностиковане ХИВ инфекције по здравље појединца, у смислу бројних здравствених проблема и преране смрти. Напредак у развоју терапије током претходних 30 година преобратио је дијагнозу ХИВ инфекције од осуде на смрт у подношљиво хронично здравствено стање. Већина особа инфицираних ХИВ-ом може да има дуг и квалитетан живот уколико им се ХИВ инфекција рано дијагностикује и редовно користе прописану антиретровирусну терапију.
Активности у Републици Србији
У склопу овогодишње јесење Европске недеље тестирања под слоганом „Тестирај! Лечи! Спречи!” акције добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на ХИВ (ДПСТ) за све заинтересоване студенте на појединим факултетима, у студентским домовима и средњим/високим школама, као и у студентским поликлиникама ће се реализовати од 22. новембра до 4. децембра у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Лесковцу, Бојнику, Вучју, Врању, Сремској Митровици, Краљеву, Новом Пазару и у Косовској Митровици. Тестирање на хепатитис Ц ће бити доступно свим заинтересованим грађанима, превасходно младима, у Заводу за заштиту здравља студената у Београду од 25. до 29. новембра, као и 1. децембра, и у Заводу за јавно здравље у Суботици 28. новембра (више информација може се наћи у Плану активности).
Акције тестирања на ХИВ ће се реализовати и у мобилним јединицама на градским трговима, као и у просторијама поједних удружења, за све заинтересоване, а посебно за особе из вулнерабилних популација под ризиком у Новом Саду, Ваљеву, Шапцу, Пожеги, Чоки, Сенти, Кикинди, Сремској Митровици, Краљеву, Рашкој, Крагујевцу, Врњачкој бањи и у Владичином Хану, као и у домовима здравља у Пожаревцу и Костолцу (више информација може се наћи у Плану активности).
Процене УНАИДС и СЗО указују да је крајем 2018. у Србији 3000 особа живело са ХИВ-ом, од којих 400 особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Код две трећине особа које знају свој ХИВ статус, ХИВ инфекција је дијагностикована када им је имунолошки систем био већ значајно нарушен, чак и када нису имали знаке и симптоме болести, а када је ризик од оболевања и умирања од АИДС-а (синдрома стеченог имунолошког дефицита) значајно већи. Што се раније дијагностикује ХИВ инфекција и започне лечење комбинацијом антиретровирусних лекова веће су шансе за дуг, продуктиван и квалитетан живот.
Једино се тестирањем узорка крви може утврдити да ли је особа инфицирана ХИВ-ом. Тестирање на ХИВ је поверљиво и бесплатно и није потребан упут од лекара. Тестирање на ХИВ је једноставно, није болно и не одузима много времена, а резултати се добијају брзо.
Ризику од ХИВ инфекције изложена је већина људи, али подаци указују да су у повећаном ризику особе које имају аналне сексуалне односе без кондома и особе које не користе стерилан прибор за ињектирање (убризгавање) психоактивних супстанци. С обзиром на изузетно високе ризике за пренос ХИВ-а, ове особе свакако треба редовно да се тестирају на ХИВ.
Тестирање на ХИВ је део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем ХИВ инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења ХИВ-а на друге особе, укључујући и пренос ХИВ-а са мајке на дете.
Свуда у свету, као и код нас, страх од стигматизације и/или дискриминације повезане са ХИВ-ом, недовољно знања, присутне предрасуде, само су неке од препознатих баријера са којима се сусрећу особе са ризичним понашањем из посебно вулнерабилних група становништва, које би имале највише користи од благовременог дијагностиковања ХИВ инфекције.
Закључци и препоруке
Сваке године у Европи буде дијагностиковано више од 140.000 особа инфицираних ХИВ-ом, а овај број у многим земљама не показује тренд смањења. Досадашњи напори нису резултирали смањењем броја особа новоинфицираних ХИВ-ом. Повећање обима тестирања на ХИВ праћеног саветовањем је кључна превентивна активност, те су стога неопходне нове иницијативе спроведене у што већем обиму да се актуелни ток епидемије преокрене.
Добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање на ХИВ уз саветовање пре и после тестирања, треба да буде доступно на различитим местима, како у здравственим установама, тако и ван здравствених установа у заједници или током спровођења превентивних активности у популацијама под повећаним ризиком за ХИВ, уз употребу брзих тестова за скрининг на ХИВ.
Препоручује се поновно тестирање минумум једном годишње особама из кључних популација под повећаним ризиком, као и ХИВ негативним особама чији је сексуални партнер ХИВ позитиван, док особе са ризичним понашањем треба да се тестирају на ХИВ и чешће.
Повећање обима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа ће смањити умирање, а спречиће и преношење инфекције на друге особе, те ће се на тај начин смањити и економско оптрећење у систему здравствене заштите.
Кључне популације у повећаном ризику од ХИВ-а треба покрити фокусираним интервенцијама и здравственом заштитом, односно треба спроводити тестирање на ХИВ код особа са дијагностикованим болестима или стањима која указују на ХИВ инфекцију, као и код особа са стањима која указују на имунолошки дефицит.
Едукације и подизање свести су кључне активности које имају за циљ повећање обима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе у систему здравствене заштите, тј. спровођење стратегија за тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе у складу са дефинисаним потребама и могућностима.