„Пацијент из Диселдорфа“ излечен од ХИВ-а након трансплатације матичних ћелија?

22. Feb 2023.

Након такозваних „берлинских“ и „лондонских“ пацијената, и трећа особа, „диселдорфски пацијент“, сада се сматра излеченим од ХИВ-а након трансплантације матичних ћелија.

Истраживачи су известили о трећем случају у којем је особа ослобођена од ХИВ-а након што је прошла трансплантацију матичних ћелија с циљем излечења леукемије. Студија која је објављена у понедељак у научном часопису „Натуре“, описује случај 53-годишњег мушког пацијента који је био подвргнут трансплантацији коштане сржи (матичних ћелија) за лечење леукемије.

Као и у случају „лондонских“ и „берлинских“ пацијената, донор је имао ретку мутацију која даје отпорност на одређене врсте ХИВ-а, попут ХИВ-1.

„То показује да овакви приступи обећавају, а и да су поновљиви, с обзиром на то да није реч о изолованом случају“, рекао је професор Јирген Рокштрох, начелник инфектологије на Универзитетској болници у Бону, који није био укључен у истраживање, пише ДW.

Ипак, истраживачи истичу да лечење није било успешно код неколико других пацијената који су прошли исти третман.

Трећи пацијент „излечен“ трансплантацијом

Иако се још увек води расправа о томе шта значи „бити излечен од ХИВ-а“, нови случај се додаје на два претходна случаја излечења коришћењем исте врсте трансплантације матичних ћелија, као што је то било код пацијента из Берлина и пацијента из Лондона.

Тешко је уверљиво доказати да је неко излечен од ХИВ-а, јер вирус може да остане скривен унутар веома дуговечних имунолошких ћелија, а доступне методе за њихово откривање су ограничене, указале су експерткиње за ХИВ Шерон Левин и Џенифер Зербато у стручном медицинском часопису „Тхе Ланцет“ 2020. године.

Зашто се чини да лечење делује

Постоји рецептор у циљним ћелијама вируса ХИВ-а који се зове ЦЦР5. Сва три случаја укључивала су ХИВ-1 позитивне пацијенте који су били подвргнути трансплантацији матичних ћелија од донора с обе копије ретке, али природно настале мутације ЦЦР5.

Појединци с том мутацијом имају мању или никакву експресију ЦЦР5 рецептора у својим ћелијама која пружа заштиту од одређених сојева ХИВ вируса.

Трансплантација у суштини замењује имунолошки систем пацијента с оним који је отпоран на ХИВ.

Пацијент из Диселдорфа прекинуо је антиретровирусну терапију 2018.

„Пацијент из Диселдорфа“, чији идентитет није откривен, био је позитиван на ХИВ типа 1 (ХИВ-1) и пратили су га истраживачи у Универзитетске болници у Диселдорфу више од девет година након трансплантације обављене у фебруару 2013.

Пацијент је имао врсту леукемије која се назива акутна мелоична леукемија. Леукемија је врста рака која захвата коштану срж, сунђерасто ткиво унутар људских костију које ствара нову крв и имунолошке ћелије.

Пацијент је наставио да узима антивирусни лек за ХИВ до новембра 2018, када су истраживачи одлучили да прекину третман, јер је то, како су пренели, био једини начин да сазнају да ли је пацијент излечен.

Четири године након престанка антиретровирусне терапије, истраживачи нису могли да открију никакве трагове вируса ХИВ-а способних за инфекцију и измерили су опадајуће нивое антитела специфичних за ХИВ-1.

Иако се та нова студија надовезује на два претходна случаја успешног „лечења“ ХИВ-а, то не значи да су трансплантације матичних ћелија сигурна и одржива алтернатива у лечењу ХИВ-а.

„Још једно кључно ограничење [трансплантације] јесте с њом повезана и изражена токсичност“, указује Борис Фехсе, шеф одељења за истраживање ћелија и генске терапије Универзитетско-медицинског центра Хамбург-Епендорф. Он такође није био укључен у диселдорфску студију.

Трансплантације коштане сржи захтевају лекове који сузбијају имунолошки систем, што може да повећа ризик од инфекција и потенцијално да доведе до тзв. ГвХД (енгл. графт-версус-хост дисеасе) где трансплантиране имунолошке ћелије циљају на ткиво домаћина, каже Фехсе.

Аутори студије упозоравају да та врста трансплантације матичних ћелија није нискоризична, нити лако прилагодљива. Студија, кажу, пре служи као додатни доказ да би терапије за уређивање гена усмерене на ЦЦР5 рецепторе могле да буду кључ у лечењу ХИВ-1.